U vremenu kada se stanovi utrkuju u detaljima, bojama i efektima, ovde je odluka bila suprotna: oduzeti sve što nije neophodno i ostaviti samo ono što traje. Dnevni boravak se pruža u jednom dugom, smirenom potezu. Svetlost prolazi kroz lagane zavese, odbija se od svetlih površina i ostaje prisutna tokom celog dana. Nema viška. Nema potrebe za njim. Kuhinja je precizna poput dobro nacrtane linije. Mat površine, diskretni zlatni akcenti i kamen koji unosi dozu elegancije bez namere da dominira prostorom. Sve deluje kao da je oduvek bilo baš tu. Spavaće sobe govore istim jezikom, ali različitim tonom. Manja soba nosi lakoću. Prostor koji može biti dečja soba, radni kabinet ili gostinska, bez osećaja da je nastao kao kompromis. Master soba otkriva drugu stranu stana. Velikodušna u proporciji, povezana sa garderoberom koji nije dodatak već sastavni deo svakodnevnog komfora. Ovde luksuz ne dolazi kroz materijale već kroz prostor koji sebi može da priušti da bude neopterećen. Hrastov pod povezuje sve celine u jednu priču. Rasveta je pažljivo raspoređena, ne da bude primećena, već da prostor uvek izgleda dobro. Deligradska je oduvek pripadala onom delu grada koji stari dostojanstveno. Dovoljno blizu svemu što je važno, dovoljno udaljena od potrebe da to stalno dokazuje.